Čokolada ipak slađa od arhitekture

Sve što nam treba je ljubav, ali i malo čokolade. Dobar prijatelj postaje još i bolji kad nam daruje čokoladu. Irena Bastijanić je to shvatila pa je projektiranje stanova zamijenila kuhanjem upravo čokolade.

Ništa ne može smekšati srce kao dobra čokolada. Čokolada s koricom grejpa, limunom i makom, smokvama i lovorom i različitim prirodnim dodacima koji nam se čine nespojivim s čokoladom dok je ne kušamo, Irenin su projekt koja je po struci arhitektica. Ono što me dovuklo do arhitekture je bio neki kreativni aspekt koji je ona zadovoljavala neko vrijeme, ali nekako kroz praksu bavljenja arhitekturom gdje je kreativnost samo mali dio toga nekako sam se izgubila i počela sam tražiti ispušne ventile za kreativnost, iskrena je Irena. Počela sam eksperimentirati posebno s čokoladom jer je ona meni bila najdraži slatkiš, a primijetila sam da mi ne odgovara čokolada koju sam kupovala. Počela nekako kopkati i otklanjat ono što je u čokoladi nepotrebno, odnosno došla sam do onog što je nužno.

Oduvijek je pozornost poklanjala zdravlju, a komercijalne čokolade sadržavaju tone šećera i drugih dodataka. Sve ono nezdravo je izbacila, a ostao je kakao, koji je u Južnoj Americi bio božanski napitak. U njenoj čokoladnoj smjesi izbalansiran je kakao i lokalni kakao, odnosno rogač i još poneki tajni sastojka kao i sezonski dodaci. Cijeli proces je za mene poetičan – dodajem razne dodatke, biram ih, berem vrlo često sama… Od svega se mogu odvojit, ne treba mi ni šećer ni brašno ni kruh, mogu past travu, ali čokolada mi je baš hrana za dušu.

Iako provodi velik dio dana s čokoladom, još uvijek se nije zasitila tog okusa pa rado kuša sve što napravi. Irena je kreativni gurman u potrazi za savršenim okusom. A neka digne ruku tko ne voli čokoladu.