Cocteau, Kraus i Preciado u novom komadu ZKM-a

'Ljudski glas', intimna, strastvena i kritička cjelina sastavljena od tri dijela, prva je ovogodišnja premijera Zagrebačkoga kazališta mladih. Predstavu koncipiranu na tekstovima Jeana Cocteaua, Chrisa Krausa i Paula B. Preciada režirao je Bojan Đorđev.

Sva tri teksta povezuje ženski glas u pregovorima s nijemim muškim subjektom, odnosno njegovom društvenom konstrukcijom. Predstava pokazuje evoluciju ženskoga glasa, odnosno ljudskoga glasa kroz 20. stoljeće i zato je zanimljiva, provokativna i edukativna,  komentira glumica Hrvojka Begović.

Izazovno, riskantno, zajednički, nadahnuto – u svakom pogledu, to je potraga za ljubavi i slobodom,  ističe glumica Urša Raukar.

Kod Cocteaua to je glas telefonom upućen izgubljenom objektu žudnje, u romanu Chrisa Krausa glas žudnje pretočen je u pisma upućena idealiziranom muškom arhetipu, a Preciado teorijski raskrinkava kapitalizam i preispituje spolne i rodne konvencije.

To su naizgled tri različita diskursa, tri različita načina govorenja i tri različita idioma, ali uz pomoć scenografije Siniše Ilića i režije Bojana Đorđeva to dobiva koherentnost,  objašnjava dramaturg Goran Ferčec.

Sva tri predloška preispituju odnose moći i žudnje u današnjem sve bržem i složenijem vremenu.