Štapić, kliješta, žica, škare - književnica Marija Novak zna što s tim

Gospođa Marija Novak na povratku iz trgovine stiže u narodnoj nošnji i to nije nimalo neobično. Za nju je tradicija svetinja. Piše pjesme, izdala je dvije knjige, članica je Udruge "Potočnica" i književnog kruga "Prelog". Šiva narodne nošnje, bavi se ručnim radovima. 
- Ovo kaj ja delam to si veliju da je to preskupo jer je v mojoj nošnji jaku puno ručnoga rada, rekla je Marija Novak.

Odrasla je u obitelji u kojoj se njegovala ljubav prema običajima i zavičaju.

- Živela sam u takvom okruženju gdje su bile moja baka i žene iz sela koje su stvarno prenosile to so znanje na mene.

Ovo su vjerne replike međimurskih nošnji. Zbog skučena prostora snimili smo samo djelić njezinih radova. Tu su lanene robače našivene, šlingane, tibeti batači, pa tibeti drukjeni, našiveni. Ovo je ancug za mladu snehu, tu su mladenkin buket, cimeri ili kitice za glavne svate, vjenčići za raspela. Pokazala nam je i kako se radi Guzanjka, Guzanica ili Leganjka na utisak ili s pomoću letvica.

- To je sve moj rad po starim predlošcima ono kaj sam nie imela to sam išla okolo žene prosit i pitat što još uvijek ima to starinsko opravo kaj bi ja mogla skinuti muštre kaj bi po tim predlošcima mogla delati.

"TRGAM OD ZABORAVA" i "PRIČE IZ ŽIVLJENJA MEĐIMORSKOGA ČOVEKA" vrijedna su štiva. Prva knjiga svojevrsna je enciklopedija narodnih nošnji Međimurja.

- Sa starinska oprava je obrađena, znači prigode kad se ta oporava nosila, običaji šterima se oprava oblačila je nie saka oprava bila za saku priliku, bila je svetečna, bila je prosteša oprava, bila je za izuzetno velike svetke oprava koja se samo jemput dvaput godišenje oblačila, tu je oprava za mladenku, tu je oprava za mladu snehu, rekla je Novak.

- Priča iz življenja međimurskoga čoveka je nastala tak ja sam stvarno željela jako opisati međomorsko starinsko gostuvaje štero je več ve stvarno se zaboravilo. Ali onak u izvorno obliku kak sam ga ja doživjela. Tu su onda legende i nadnaravna vjerovanja, pa sam uvrstila i zanate razne šteri su u ono vrijeme bili traženi, kovač je bil najvažneši.

Stoga je raduju i važne su joj povratne informacije onih koji su knjige pročitali.

- I kad mi se studenti javljaju da koriste moje knjige za recimo nekakav rad na fakultetu koji apsolutno nema nikakve veze s etnologijom a ipak koriste knjige.

Kreativna gospođa Marija pronađe vremena i za igru s krep papirom. S pomoću štapića, kliješta, žica, škara i mnogo mnogo strpljenja nastaju ove cvjetne rapsodije.  

- To su žene delale u onom vremenu u kojem govorimo - znači za vrijeme mojega djetinjstva jer ga cvijeća nie bilo živoga za kupiti nek je trebalo napraviti.

Uz sav taj napor i silnu želju da od zaborava sačuva tradiciju, neke je stvari ipak rastuže.

- To kaj naši ljudi pogotovo međimurci tak lako zaboravljaju svoju prošlost, svoju baštinu odnosno herbiju po domaćem rečeno, a prihvaćaju sve tuđe to me jako žalosti, dobro je to prihvatiti i tuđe, nese, protiv toga ali trebalo bi više  njegovati svoje.

Za ovaj hobi potrebno je mnogo ljubavi, volje i strpljenja. A gospođa Marija je neumorna. Završava i treću knjigu pod nazivom "Letu dni v Međimurju igrom i običajima".

Možda će u njoj objasniti i što u lokalnom izričaju znači fajtanje, a što BIDRINA ŠTAFIETA S"TREMI ROGI.