Psihičko stanje učenika

Zbog pandemije sve više mladih ima psihičkih problema. Jedni o tome govore, a drugi ne. Neki traže stručnu pomoć. Učitelji i profesori nastoje im pomoći. Istražili smo što ih najviše muči.

Terra je maturantica i ova joj situacija jako teško pada.

- Imam nekih kriza kada više ne mogu slušati o koronavirusu. Upalim TV opet, više ne možemo slušati, ali držimo se, kaže.

Usto ima i astmu, zato teže diše pod maskom, koju zbog te bolesti ne mora nositi, ali kaže - kako to objasniti ljudima u tramvaju.

- Ja pokušam objasniti, prijeti mi se da će me prijaviti, rekla je Terra. 

Pa malo nastava putem interneta, pa uživo, pa pripreme za maturu. Sve je stres. Profesori dosta razgovaraju sa svojim učenicima.

- Najviše ih muči nestalnost, što će se dogoditi, što će biti sutra, kada idemo online. Mnogi od njih žele ići u školu jer im nedostaje socijalizacija, objašnjava Kristina Škaler, nastavnica strukovnih predmeta u Strojarskoj tehničkoj školi Fausta Vrančića u Zagrebu.

Ni studentima nije lako.

- Psihičko stanje studenata teško je procijeniti, jer ih sve manje vidimo, ali rekao bih da nije najbolje. Dio studentskog života, druženje, dolazak na fakultet je ukinuto, ističe pof. dr. Nikola Poljak, profesor fizike na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu.

I ministar znanosti svjestan je da sve više učenika traži pomoć psihologa, zato, kaže, i inzistira na nastavi uživo.

- Govori se da dugotrajni lockdown ostavlja traga na psihološke i psihičke posljedice i zato ćemo, koliko god budemo mogli, održavati nastavu, kaže ministar znanosti i obrazovanja Radovan Fuchs

Sindikati predlažu i dodatne programe za prevenciju stresa učenika.

- Jer vidimo da pandemija ima utjecaj na zdravlje, ali i na psihu jer nije lako djetetu od 7 godina kad završi 10 dana u samoizolaciji, objašnjava Sanja Šprem, predsjednica Sindikata hrvatskih učitelja.

Nije lako nikome, a pogotovo ne njima. Kažu - kako da se ponašamo u situaciji kad nam je naglo prekinuto djetinjstvo, najljepši školski i studentski dani.