21:30 / 05.01.2021.

Autor: HRT/Labirint

Mira danima spava u automobilu

Mira Zlonoga

Mira Zlonoga

Foto: - / -

Pola rezervoara goriva potrošila je jednu noć, kaže, samo kako bi se ugrijala.
Zlonoge, Majske Poljane. Mira danima spava u automobilu. Pola rezervoara goriva potrošila je jednu noć, kaže, samo kako bi se ugrijala. Niti ne spava, leži. Unatoč tabletama za spavanje. Trpi bolove u bubrezima, ali u bolnicu, kaže, ne može. U kuću ne smije. Pomažu joj Zagrepčani koje je upoznala prije nekoliko dana. Prolazili su i dali joj odjeću jer je bila samo u majici. 

- Ne dao Bog da bilo tko dočeka ovakvo nešto. Ovo je strašno. Nema smisla sada da uzimam nešto pretjerano, jer ima. Ljudi prolaze, daju, nude stvarno, kaže Mira za emisiju HTV-a Labirint.

Pokazuje  sobu u kojoj je ležala njezina majka.

- Devedeset i jednu godinu. Ležala je u ovom krevetu. I cigle su pale na nju. Dobila je u glavu kada je počelo padati, ja sam pošla da uđem, ormar je pao i nisam mogla odmah ući. Kad sam ušla, legla sam na nju da je ne ubije. Kad je stalo, kad je završilo, imam ovdje jednu susjedu, onda je ona došla i u pokrivaču smo je iznijeli van na njivu. Što da vam kažem. I djed, i otac i sin i ja, svi smo ulagali tu. Mislim nije to nešto, ali eto, naše je. Pogledajte, što da vam kažem? Nemam riječi za ovo. Svaki dan nešto padne. I ovi dragi momci, mladi, su sami došli da mi pomognu i da mi nešto bijele tehnike izvuku van, danas sutra ako mi bude trebalo, da imam gdje skuhati kavu. Prenijeli su mi peć i montirali, kaže.

Nije ih poznavala.

- Prije neki dan su išli tu i ovaj jedan je stao, dao je svoj prsluk sa sebe i dao ga meni jer ja nisam imala ništa na sebi. Imala sam samo majicu neku, kaže. 

-  Može li se ovo obnoviti? Od ovoga nema obnove nikakve. Ovo samo da bager očisti i kao da ništa tu nije ni bilo. To je kuća gdje sam se ja rodila, s nevjericom gleda ruševine svoje kuće.

Živi, kaže, od majčine mirovine.

- Od 2.500 kuna živimo nas dvije. I sutra da ona umre, ja nemam ništa, nemam nikakvo primanje dok ne dobijem mirovinu, dodaje.

Još nije dobila smještaj za spavanje. A gdje bi ga i dobila, pita.

- Ima puno starijih od mene. I bolesnijih. I nepokretnih. I malih beba. I djece. Pa bitnije je da oni imaju smještaj nego ja. Zar nije tako? U pravu sam, sigurno, 100%. Mala beba ne može biti u autu, ni netko nepokretan kao što je moja majka. Ja mogu, kaže.

- Ja sam bez sina ostala, pa kad sam ostala bez ovoga, što? Ovo će se izgraditi. Ako Bog da, ako ima dobrih ljudi, neka se jave, ne treba meni nikakav veliki komfor. Soba, kuhinja, kupatilo, toliko da imam, da se prespava i da se radi nešto, kaže, i dodaje da se protiv više sile nitko ne može boriti.

Zasad spava u automobilu.

- Pa ćemo vidjeti, obećali su neki kontejner, hoće li doći ili neće, što će biti, ne znam. Majka mi je u Karlovcu u bolnici. Mene su slali jučer da idem zato što me bole bubrezi, ali kako? Ne mogu nigdje ići. Znači utorak, srijeda, četvrtak, petak, subota, peti dan. Peti dan. Jučer sam potrošila pola rezervoara goriva dok sam ga ugrijala jer je bilo jako hladno. Led po autu, kaže Mira.

A automobilu drži i tablete za spavanje. No ne spava. Samo, kaže, leži.

Ljudi, kaže, prolaze stalno, donose stvari: hranu, higijenske potrepštine, odjeću i obuću.

Ima, kaže, i četiri mace. Nijednu nije vidjela od dana potresa.

Pogledajte video:

Vijesti HRT-a pratite na svojim pametnim telefonima i tabletima putem aplikacija za iOS i Android. Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook, Twitter, Instagram i YouTube!