Rujan proglašen mjesecom nevidljivih pasa, onih koji su u skloništima

Desetogodišnja srednjoazijska ovčarka Lea u Dumovcu je pola svojeg života. Čak 4 od 5 pasa iz skloništa u Dumovcu na udomljenje čeka dulje od 2 godine. Upravo je zato rujan proglašen mjesecom nevidljivih pasa.

- Mi jako puno, jako često razmišljamo o psima koji su u skloništu jako dugo i ne želimo da budu jako dugo. Ali ovaj put, baš za ovu inicijativu, pokrenuli su naši volonteri, zato što oni najviše vremena i provode s tim psima i oni jako dobro znaju koliko ti psi mogu biti super, rekla je Tatjana Zajec, voditeljica skloništa za nezbrinute životinje grada Zagreba.

Cilj inicijative je udomiti što više pasa. Putem društvenih mreža skloništa Dumovec zainteresirani mogu upoznati pse koji čekaju novi dom, a prije odluke o udomljavanju s njima mogu provesti i individualno vrijeme u skloništu.

- Možda je jedan od najvećih izazova tu kod nas u skloništu, jednako kao i u udrugama za zaštitu životinja, da ljudi shvate da se životinje ne bi trebale udomljavati prema izgledu, nego prema karakteru. I ne samo prema karakteru možda jedne osobe, nego cijele obitelji, kazala je Zajec.

- Pa tako, ako imate na primjer neku vrlo aktivnu obitelj koja voli planinariti, onda trebate uzeti takvog psa. A ako volite se doma izležavati pred, ne znam, televizijom pa gledati sapunice, onda je možda neki mirniji pas za vas. Pritom je onda sasvim svejedno kako on izgleda, koje je on boje, dodala je.

Izgled i boja dlake prvo su što budući udomitelji primijete. No upravo te karakteristike nekim psima smanjuju šansu za udomljavanje. Takav je slučaj i s Beom.

- Predstavljamo vam Beu, ona je naša crna pantera skloništa. Tu je 2 i pol godine i ona vam je zapravo imala dom sve do prije 2 i pol godine, kad su vlasnici morali ostaviti zbog nemogućnosti, gdje je za nju to bio jako veliki šok. I pridobiti ju na povjerenje nas, novih ljudi i okoline, je bilo interesantno. Ovim putem, evo, pokazujemo zapravo je li teško udomiti ovako velikog psa, pogotovo crnog. Ljudi nekako lakše preferiraju manje pse, nižeg rasta i, onako, u boji, poručila je veterinarska tehničarka Katarina Vlašić.

- Radi se najčešće o starim psima, velikim psima. Možda su i pasminski problematični. Znači, radi se o srednjoazijskim ovčarima, o Cane Corso, o Staffordima ili Pit Bull Terijerima. Psi budu crni. I crni i psi i mačke se jako teško udomljavaju. Znači, sve ovo što vam pričam zapravo je kako oni izgledaju, kazala je Zajec.

Veliki ili mali, crni ili bijeli, svakom psu sklonište bi trebalo biti samo privremeni smještaj.

- Pa bar bi trebalo biti privremeno. A neki psi, ono, prihvate ga kao svoj dom zato što to dugo traje, poručila je Zajec.

- Hoćemo svakom od njih pružiti taj zauvijek dom. Ovo je sve nešto privremeno. Privremeno stajalište gdje mi volonteri i radnici omogućujemo im pružiti najbolje, ali to najbolje je zapravo dom, kazala je Vlašić.

- Ljubav ne morate kupovati. Ne morate ići na sve one online platforme i tražiti si životinje prema izgledu, prema nekim pasminama, izjavila je Zajec.

 Lea, Bea i brojni drugi psi i dalje čekaju svoju priliku da sklonište zamijene toplinom doma. A upravo upoznavanje ovih četveronožnih prijatelja, bez obzira na boju dlake, veličinu ili pasminu, može biti prvi korak prema pronalasku nove obitelji.