Zdravko je jedini stanovnik svog sela: "Samoća mi ne pada teško"

Nadomak Splita, samo desetak kilometara od Solina, iza Kozjaka, selo je u kojem živi samo jedan stanovnik. U Blacima nema ni struje ni vode, ni dobre ceste, ali on se iz svojeg sela - ne da...

Iz daljine Blaca izgledaju idilično. Izbliza druga priča. Struje nema od 1974., voda nikad nije ni došla. Ali jedini stanovnik, 67-godišnji Zdravko Spajić, nema primjedbi.

- Ovdje sam ja sam non stop i zato me zovu gradonačelnik. Sam sebi pišem ure i sam sebi plaćam. Imam solare, imam bunar za vodu i opet se živi. Ima gore i od ovoga, kaže nam Zdravko.

Svega je nekada bilo u Blacima - ljudi, škole i krava. Danas pustinja.

- Ovdje je bilo 32 dima. U svakoj je kući bilo u prosjeku pet-šest ljudi i dica, a danas nigdi nikoga. Odavde su naše mlikarice nosile mliko u Split, kaže Zdravko.

Svašta je Zdravko u životu prošao, pa čak i preživio pad helikoptera. Prije četiri godine ostao je bez supruge, ima obitelj u Solinu koja pazi na njega, ali iz Blaca se ne da.

- Samoća mi ne pada teško. Meni ti je najteže u životu kad kažu "ja bih ovako, onako". Onda ja kažem - prijatelju, rješavaj probleme na drugom mistu. Ja ću što mogu pomoći, u gradonačelnika se sve nađe, u podne, u ponoć. Ali ja sam zadovoljan sa 700 eura penšijuna, meni dosta, kaže Zdravko.

Još jedan dobar dan je iza njega. Kaže da od života ne treba filozofiju raditi, sve može jednostavnije.

- Nikad ne znaš što nosi dan, što noć, a ja sam s ovim ne zadovoljan, nego ponosan, poručuje.