Strip, vizualna forma koja priča priču

Fran Strukan je strip crtač - bavi se crtanjem, pisanjem i koloriranjem stripova. 

- Strip je nešto na čemu sam odrastao i dosta sam ih rano počeo čitati. Imali smo doma dosta stripova, koji su uglavnom bili tatini. Bila je normalna stvar posvuda nalaziti stripove - i onda ga uzmeš i pročitaš. Stripovi su bili dovoljno prisutni da se duboko „urežu“ i da se sada s time bavim, kaže Fran.

Objašnjava kako svaki strip započinje sa scenarijem, a zatim slijede razrade likova i svijeta. 

- Tu može biti skoro ništa posla, ali i gomila posla. Sve ovisi o pojedincu koji radi, kaže.

Strip crtači stranicu zovu tabla – većina crtača, pa tako i Fran, radi u A3 formatu. Prvo se strip skicira u gruboj ili detaljnoj olovci, a zatim se „tušira“ – kistom, perom, ili flomasterima, dok se ne dobije gotova, crno-bijela tabla. 

Kad bi ga pitali što je za njega strip, Fran bi rekao kako je to bilo koja statična vizualna forma, koja priča priču. 

- Više puta sam čuo da dobri stripovi ne moraju biti dobro nacrtani – dobra priča će značiti da je dobar strip, kaže, i dodaje kako za izradu stripova dosta oskudno koristi alate, svega dva ili tri. 

Franu je bojanje najzanimljiviji dio posla – naime, on je daltonist pa boje ne vidi dobro. 

- Usprkos tome, radio sam kao kolorist. Moje bojanje je dosta fundamentalno i šljaka. Ja to radim vrlo jednostavno, na kompjuteru, da dobro izgleda i da što kraće traje, objašnjava.

Smatra kako za crtanje dobro stripa nije dovoljna samo jedna vještina. 

- Rekao bih da ih treba jako puno – tisuće je stvari koje su polja za sebe, o kojima čovjek, da bi radio strip o tome, mora nešto i znati. Nebo je granica – koliko čovjek želi biti dobar i koliko želi znati, toliko će mu biti bolji strip, zaključuje Fran.