Kad grad zaspi, oni isplovljavaju: Priča o bračnom paru koji zajedno lovi ribu

Dok većini radni dan završava, za bračni par Štefanec tek počinje. Isplovljavamo iz riječke luke i odlazimo na albu.

- Na albu znači u sumrak ili svitanje, znači postoji jutarnja i večernja alba jer riba najviše radi u sumrak, zapravo cijela priroda tako funkcionira. Neće zec jesti po mraku jer ne vidi, ali neće ni po danu jer ga netko može napasti, a lovac isto tako, po danu ga vide, tako da je sumrak akcija, govori nam Igor Štefanec.

Hoće li je biti? S morem se nikad ne zna. Ali, mi smo spremni.

- To su mreže za oslića, tu ima oko kilometar mreže i nadamo se ulovu. Bacamo je kada šef kaže kanta. To znači da ide u more. Prvo ide špaga, kanta ostaje gore, špag povlači mrežu, a one se otvore kao zavjese i tako stoji i onda lijepo dođe ribica i gleda bi, ne bi, bi, ne bi, mi se nadamo da bi i tako, kaže Maja Štefanec

- Žene su rijetke u ribarstvu, ali ima ih. To ide u onaj profil da to moraš voljeti. Znamo raditi i puno sati i puno dana zaredom, ali mi to volimo. Ja sam iz Petrinje, tata mi je riječni ribar, tako da sam od malih nogu bila s njim po Kupi, meni je to u krvi i zato mi je to gušt, dodaje Maja.

S kontinenta na more stigla je prije 27 godina, u potrazi za poslom. I tako upoznala sadašnjeg supruga. Pogađate? Dok je u Prizni lovio ribu. 

- Vrijedna je, brže čisti ribu nego ja, čega god da se uhvati to njoj ide. Vidjeli ste kako mreža leti. Nešto se pojavilo, neka ribica. Ovo tu sve prošarano je riba, objašnjava Igor.

- Bude i plave ribe i bijele ribe, znaju nam se srdelice načičkati, pa bude doma za marendu, svašta se zna uloviti, dodaje supruga Maja.

Dok čekamo ulov, otvaramo temu "isplati li se loviti ribu". 

- Mislio sam hoću li reći ili ne, ali neka bude, mislim da su u krivu, ministarstva i institucije, oni naganjaju plivarice, smanjuju im kvote da bi se riba obnovila, ali po onome što vidimo na moru dupina je hrpa, tuna, luceva i oni očiste svu ribu. Prije mjesec dana tu su tune tukle ove male, u luku su ušle, kaže Igor Štefanec.

I mi uplovljavamo u luku. I čekamo. Nakon nekoliko sati ponovno izlazimo na more... i stiže trenutak istine.

- Večer završava tako da je malo bolji ulov bio na barakude, ali je vrijeme loše, nije po planu tako da ćemo mrežu koju smo mislili dizati pustiti za jutro pa završiti. Vrijeme nije stabilno i bolje je ići u kraj, kaže Maja Štefanec.

Tako je to. U ovom poslu jamstva nema. Iskustvo i strpljenje najvažniji su alati. 

Prošle godine Majin i Igorov trud nagrađen je i priznanjem obrtničke komore za najbolji ribarski obrt u Primorsko-goranskoj županiji.