Ulični svirač s diplomom u džepu

Zole je Županjcima dobro poznat ulični svirač s diplomom u džepu. Život ga nije mazio, ostao je bez posla i završio na ulici, bez prihoda. Tada se odlučio vratiti gitari koja mu je ostala jedini vjerni suputnik kroz životne nedaće. 

I najtmurniji dan Zoletova pjesma čini vedrim i sunčanim. S gitarom u ruci on godinama uveseljava Županjce.

- Svi prolaznici kad njega čuju, podignu glavu i sjete se da život nije tako loš kako izgleda na prvi pogled, govori Ivo Džabić iz Županje.

- Dirne onako kad se prođe, kad se čuje, kad se vidi. Jako je dobar, naglašava Željko Mikić iz Županje.

A život ga nije mazio. Izgubio je posao, završio na ulici, a nema ni dana radnog staža u struci. 

- Ja i dan danas nisam načisto da li bi mi draže bilo da sam inženjer na aerodromu ili da sam šef voznog parka u nekoj firmi ili što sam svirač. Mislim da mi je nekako draže što sam svirač. Prije sam radio svašta u životu. Sve se nešto trčalo i na kraju sam se razbolio, preživio tešku bolest. Sada sam našao nirvanu, zaključuje Zoran Miličić Zole, ulični svirač iz Županje. 

I zimi, i po kiši, i po snijegu Zole je na svom "radnom mjestu". 

- Skineš rukavice, dodirneš žice, prsti se zalijepe za žice od zime nakon jednog jednoga refrena, ruke počnu cvokotati, ja počnem cvokotati, ali to nije razlog da se ja ne nasmijem i ne pjevam, govori Zole.

Ni jedan dan mu nije jednak, ali nijedan, kaže, nije loš. 

- Nisam ja samo ulični svirač, ja sam i čovjek koji sluša ljude. Nakon 10 godina dođu ljudi pa me pitaju, malo kukaju. Postoje ljudi koji nemaju s kim pričati, a ja imam strpljenja za sve njih, rekao je Zole.

Dok prosipa note, svaki mu dan "kapne" ponešto sitniša. 

- Tarifa je - daj što daš, ako ne daš, nasmij mi se, naglašava.

 Jer za sreću, kaže Zole, i osmijeh je ponekad dosta.