Slatki uskrsni kruh, kralj šibenskog uskrsnog stola

Za uskrsni se stol kaže da je čuvar tradicije. Na uskrsno jutro krasi ga blagoslovljena pogača, a uz nju su tu uvijek i jaja. Taj se dio baštine brižno čuva i u Šibensko-kninskoj županiji i prenosi na najmlađe. 

Šibenski uskrsni stol "miriše" na tradiciju. Njegova je zvijezda slatki uskrsni kruh. Pogača, kaže se, ne traži veliko umijeće, ali traži strpljenje. 'Diže' se dva puta, na toplom, ukupno 2 i pol sata.

- Ja svoje volim raditi male. To je 450-500 grama brašna. One se peku na 150 stupnjeva 35-40 minuta. Mirisi i okusi, jednostavno su specifični, ne možete je ne voljeti, rekla je Vesna Nakić, slastičarka iz Skradina. 

Bogata nam je baština. A do starine drži i pomladak. Dopustiti neće, tvrde, da običaji zamru!

Jer pisanice i Uskrs - neodvojivi su. Jaje je simbol nade, novog života i uskrsnuća. 

Bojenje jaja 'po starinski'

- I uvijek su se bojala u kori od kapule, na način da bi se ukrasili s komadićem peršuna. Do Uskrsa se i danas u velike drži u našoj sredini, naglasila je Kate Šikićn Čubrić, ravnateljica Muzeja betinske drvene brodogradnje. 

Blagovat će se na Uskrs: slatko, slano, hladno i šareno! S potpisom prošlih vremena. A po gastro baštini nadaleko smo prepoznati!

- Bez tradicije nema ni identiteta, tako da, za nas je to jako važno. Uvijek će se pronaći mlada kapulica iz vrta bake i djedova, tu su ofarbana jaja u luku i mi to zovemo turta, slatka torta ili pogača, rekla je Julija Trošić, vlasnica konobe u Pirovcu. 

Govori nam tradicija: odakle dolazimo, što jesmo i kamo idemo. Baš zato se čuva i njeguje.