Kako nas eustres motivira, a distres iscrpljuje?

U užurbanom tempu modernog života stres je postao svakodnevica, a rečenice poput "pod stresom sam" gotovo su floskula. No, u psihologiji stres nije nužno negativan. Ključ je u razumijevanju dvaju pojmova: eustres i distres odnosno razlici između dobrog i lošeg stresa.

O toj temi u podcastu PSIHOLOGiJA govorio je psiholog i mentalni trener Igor Čerenšek, koji ističe da stres, sam po sebi, nije ni dobar ni loš. Sve ovisi o tome kako ga doživljavamo i kako naše tijelo na njega reagira.

- Kad pričamo o stresu, pričamo zapravo o stresnim reakcijama i one su te koje su problematične. Kad kažemo: "Ja sam pod stresom", to zapravo znači da mi je tlak povišen, srce brže lupa, da sam stisnut u mišićima, da mi crijeva rade malo drugačije nego inače ili ne rade. Sve što pričamo o stresu, zapravo pričamo o reakcijama, objasnio je Čerenšek.

Što je eustres i zašto nam treba?

U osnovi, stresna reakcija može biti korisna. U određenim okolnostima ona nas motivira, potiče na djelovanje, pa čak i spašava život. U tim slučajevima govorimo o eustresu, odnosno pozitivnom stresu.

- Ako je grunula petarda, bomba, nešto se dogodilo i ja sam uspio pobjeći, snađem se, to me mobilizira, spasim dvoje ljudi pritom. To je na neki način bio taj eustres, pojašnjava Čerenšek.

- Za eustres kažemo da je on pozitivan stres jer je pokretač. On nam pomaže da ostvarimo stvari u svom životu. Jer bez imalo stresa u životu ne bismo ništa napravili. Jako teško bismo ispunili rokove, došli do promaknuća ili napredovali u bilo kojem aspektu da stresa uopće nema, dodaje.

Drugim riječima, eustres nas gura naprijed. On je "zdrava doza" pritiska koja nam pomaže da budemo fokusirani, produktivni i ostvarimo svoje ciljeve.

Distres – kad stres prelazi granicu

Problem nastaje kada stresna reakcija postane prejaka, dugotrajna ili prečesta. U tim situacijama govorimo o distresu, odnosno negativnom obliku stresa koji iscrpljuje naše fizičko i mentalno zdravlje.

- Imamo onaj pozitivan stres što te gura naprijed i ovaj negativan, gdje su stresne reakcije opasne za nas dugoročno i taj smo nazvali distres, kaže Čerenšek.

Distres se često očituje kroz osjećaj bespomoćnosti, iscrpljenosti, tjeskobe i nemogućnosti da se "isključimo". Ako traje predugo, može dovesti do ozbiljnih problema od kroničnog umora i nesanice do burnouta, pa čak i fizičkih bolesti.

Stresor nije stres

Dodatna važna razlika koju Čerenšek naglašava je ona između stresora i stresa. Stresor je vanjski događaj, podražaj koji pokreće našu stresnu reakciju, ali nije sam po sebi stres.

- Ako imamo vanjski okidač, u psihologiji to zovemo stresor, to je izvana neki događaj. Grunula je petarda, ja sam se trznuo. Petarda nije stres, to je stresor. A ja sam se trznuo, skočio to je stres, to jest moja stresna reakcija, zaključio je.