Trenerica Antonela pobijedila je tešku depresiju i danas živi svoj san

Depresija je bolest koja prema nekim podacima u svijetu pogađa preko 280 milijuna ljudi. Antonela je prve znakove imala već u djetinjstvu, a danas javnim istupima i kroz svoj rad osobne trenerice pomaže onima s istim problemom.

"Izvana je sve bilo super, ali bila sam nesretna"

- Ja sam bila najnormalnija, ja sam mogla funkcionirati najnormalnije u školi, imala sam super ocjene, sve je bilo super. I ja kad bi došla doma, u svoja četiri zida, ja bih jako, jako puno plakala, mene bi toliko sve boljelo, ja sam znala mami reći - mama mene boli iznutra, boli me duša, kazala je Antonela Golobić.

- Izvana je sve super, imam super ocjene, super društvo i sve je super i ti dođeš doma i ti si opet nesretan, dodala je.

Prve znakove depresije Antonela je imala s 12 godina. Krenula je s atletikom u kojoj se pronašla i neko vrijeme bila je bolje. No u pubertetu, stanje se opet pogoršalo.

- Moja mama je smatrala tada da je to samo pubertet, da sam možda malo osjetljivija od ostatka djece i da moram više poraditi na tome, da moram očvrsnuti i biti dobro, prošao je i taj period i onda sam imala 20 godina i onda sam shvatila, poručila je Antonela.

Tada je prvi put potražila stručnu pomoć, a dijagnozu je dobila kada je imala 22 godine.

Pomogli lijekovi, psihoterapija, ali i sport

- Stvarno su mi pomogli i lijekovi i psihoterapija, ja ne znam kako bi više funkcionirala bez psihoterapije, mi smo otvorili te neke traume, izliječila sam ih i ja sam nastavila dalje, naglasila je.

- I sad kad pogledam, meni depresija nije toliko nešto strašno, ja s njom najnormalnije živim i najnormalnije funkcioniram, dapače, ja smatram da sam ja nju trenutačno i pobijedila, jer ja više nemam te nekakve epizode, ja najnormalnije spavam, svakodnevne aktivnosti odradim najnormalnije, rekla je Antonela.

Glavna aktivnost u Antonelinom životu je sport.

- S jedne strane sam znala da nešto nije dobro sa mnom i onda bi to liječila sportom, jako puno bi trčala, jako puno bi trenirala, meni je sport svakodnevica, naglasila je.

- I mislim da sam nekako uspjela s jedne strane prekriti tu depresiju sportom, a opet na kraju dana me sport izvukao iz svega toga, dodala je. 

"Danas sam sretna"

Govoreći javno o svom stanju pomogla je sebi i drugima.

- Nekako sam počela kao OK, meni treba pomoć, možda će nekom, ako ja istupim javno, to nekom pomoći. I stvarno i je to bilo tako, ja kad sam istupila javno, jer ja sam mislila da će se mene svi odreći, da će to bit javna sramota, ali ja nisam znala drugi način kako da ja sebi pomognem i nakon tog sam našla sigurno 20, 30 ljudi koji prolaze slično ako ne isto i vidjela sam da nisam sama, kazala je hrabra Antonela.

- I s time sam. imam osjećaj potaknula, možda ne sve ljude, ali barem ljude u svojoj zajednici, da o tome najnormalnije pričamo, da otvoreno pričamo o depresiji, ne samo o depresiji, o anksioznosti, istaknula je.

Danas Antonela ima 26 godina i sretna je. Oni loši periodi koji su nekad trajali danima, kada se i pojave brzo odu.

- Danas radim kao trener, završila sam kineziologiju u međuvremenu, i to je posao koji mene stvarno ispunjava, znači ja obožavam biti s ljudima. Jako puno mi se ljudi javilo sa sličnim problemima mentalnog zdravlja da dođu na treninge. Mi najotvorenije pričamo o svemu tome, kod nas nema nekih tabu tema, i onda vidim koliko je svima lakše nakon treninga kad možeš to reći u nekoj sigurnoj zoni. Ispunjava me kad ljudi dođu u teretanu, i kad dođu i bez volje i kad im se ne da i onda izađu puno sretniji kad su odradili trening, nešto korisno za sebe. Uživam kad vidim da ljudi napreduju, uživam gledajući bilo koji napredak. Svakim danom vidim da rastem tako da sam prezadovoljna, poručila je Antonela .