Pasji Bogdanov život dvadesetak kilometara od Zadra

Oboružali smo se rukavicama, kapama, šalovima, drva pucketaju, satovi za struju nemilo se vrte ovih dana diljem Hrvatske, od sjevera do juga. No, ima i onih koji ispod nule preživljavaju bez struje, grijanja, tople vode. Tek dvadesetak kilometara udaljeni od grada Zadra, u Biljanama Donjim.

Bogdan Lakić iz zaseoka Trljuge u zadarskom zaleđu hoda teško, na štakama, da se ugrije dok je još dnevno zubato sunce. Njegov dom je kamp-prikolica tik uz obiteljsku razrušenu kuću.

- Najradije bih da mi naprave zeru krova i kupatilo, da imam struju, televiziju i da se oporavim, kaže.

Legne u pet popodne, nikakve grijalice, pogotovo plinske, u kamp-kućici ne dolaze u obzir. Nekoliko pokrivača, jorgan. To je njegovo centralno. 

- Imao sam onaj naš biljac dalmatinski i deke, vidim ujutro rosa po biljcu, kaže.

Ujutro umivanje. Voda se često zaledi. Pa Velebit mu se vidi s prozora. Posuđe se pere ovako. Kuhala nema i ono je opasno u ovoj kućici pa mu hrana stiže iz benkovačkog Caritasa.

- To je opasno, ovo je plastika, to plane k'o barut, kaže Bogdan.

Boji li se kada bura zapuše s Velebita i da se ne smrzne? 

- A nije, brate. Navikao sam na gore, kaže.

Jedino društvo su mu mačke, s kojima dijeli svoju hranu iz pučke kuhinje. A jedina vedrina za ova zubata sunca u tužnim Trljugama njegov je nevjerojatan duh, optimizam i skromnost. Pasji život, dvadesetak tek kilometara od Zadra.