U sobi obitelji Milušić čuva se povijest ponjavaca i nošnji

Mario Milušić iz Piškorevaca pokraj Đakova sakuplja šokačko blago i zaljubljenik je u slavonsku tradiciju i običaje. Soba mu je puna pravog "šokačkog blaga". Za sve to trebalo je dosta vremena, strpljenja i ljubavi, ali i novca.

- Prikupljam sigurno jedno deset godina, ali sam od malih nogu to volio, nisam stigao uz posao, uz poljoprivredu, bavim se poljoprivredom, kasnije sam to krenuo kupovati. Potaklo me zato što to ode u zaborav. Mladi više ne drže do toga, to su stare nošnje koje su nekad žene radile. Da bi jednu rubinu zlatom napravile radile su dvije zime, kazao je Mario Milušić, iz Piškorevaca.

U sobi su tako uredno spremljene ženske i muške narodne nošnje, ponjavci i ostalo blago.

- Imamo selačke, jablanske i prstarice. To je jedan stari ponjavac kojih više baš nema, ali zove se prstairce jer su žene s prstima nekad radile, stare bake, žene i jako je rijedak. Sve je to uredno poslagano, puno je to išlo u kemijsku čistionu, to su stare stvari, ima ponjavaca koji su preko 100 godina, izjavio je Milušić.

Sve to treba znati održavati kako bi se sačuvalo barem još stotinu godina.

- Prozračimo i onda skitimo i to tako nafaltamo, i onda se to uveže uzicama. Pere se možda u 100 godina jedanput, uredi se jer to se pazi, to se ne nosi svuda. Na misu i to na Uskrs, na tako velike svece, navela je Evica Blažikov iz Piškorevaca.

Nošnje posuđuju i članovima tamošnjeg KUD-a za različite manifestacije.

- Ja sam u folkloru od malena, odmalena se spremam, odmalena sam u tome na Đakovačkim vezovima. Na svim mogućim manifestacijama na kojim je KUD sudjelovao, rekla je Andrea Maksimović iz Piškorevaca.

Mali muzej šokačkoga blaga rijetko se može naći. Tek poneki entuzijasti poput Marija Milušića, koji su istinski zaljubljenici u tradiciju i folklor, jamstvo su da će se ono sačuvati za buduće generacije.