Barba Blaž i teta Vesna brinu za galeba slomljenog krila

Nesretna ptica slomila je krilo i našla je utočište. Utočište kod dobrih ljudi. Makar bi neki rekli da ptica koja ne leti nije ništa drugo nego kokoš, ovaj galeb ima puno bolju sudbinu.

"Lipo mi je, lipo mi je na lažini suvoj ležat, na osami pokraj mora", pjevao je Oliver, a galeb iz naše priče za drugo već dugo i ne zna. Na žalost, slomljeno krilo vezalo ga je za lučicu Banj na Čiovu kod Trogira. Nije na lažini, nego na kamenu ili betonu, brodovi su mu zaštita od lošeg vremena. Ipak, život mu nije težak, premda ga u nastavku pjesme gdje bi trebao "nad pučinom tebe gledat" nećemo pronaći.

- Galeba smo našli ima jedno dva mjeseca ovdje. Ima slomljeno krilo i jadan ne može letjeti. I tu smo ga počeli hraniti, ja i jedna gospođa Čarija Vesna, koja najviše brine o njemu. Daje mu, nosi mu i tako, govori nam Blaž Vukman.

A nije ovo samo priča o galebu, premda nas je upravo on doveo do ovoga 92-godišnjega mladića.

- Kao čovjek od 30 godina. I bolji, vredniji, pokretan. Za ribu, za u brod skočiti, za mrežice. U polje za masline, za poljoprivredu, za kuću, kaže Marin Buličić.

- Pet godina razlike smo, ali... Ja sam isto zadovoljan, ali ne mogu s njime, on je izrazito vitalan i za svoje godine vrlo spretan, kaže Luka Rožić.

Svakodnevno barba Blaž ide na more. Tome se ne čude ni nešto mlađi od njega koji u njemu vide uzor. U čemu je tajna?

- Već imam 92 godine i idem po moru, bavim se mrežicama, parangalom, udicom i tako. 

- Kao mladić je, to je - svaka čast, toliko da mi je diko mi bude neugodno. Donese mi kad ima viška, uhvati girice ili nešto, pa mi ponudi i donese mi, jasno, prijatelji smo, kaže Luka.

- Riba je odlična, hvata za sebe, a diko da i meni, kaže Marin.

Ne zaboravlja barba Blaž ni galeba. I za njega se nađe pokoja morska delicija, makar će u kljun staviti gotovo sve, kao i svaki galeb. A ribe je u moru sve manje, žali se ribar s dobrim iskustvom.

- Manje ribe ima, naročito ovdje u našem akvatoriju, kaže.

- Gire sam lovio dosta, a sad je nema. A sve manje i manje ima, dodaje Blaž.

A barba Blaž i teta Vesna, koja je pobjegla čim je vidjela kameru, pozivaju i druge dobre ljude da pomognu ranjenom galebu. Dobro mu je i dobri ljudi brinu o njemu, ali galebu je mjesto u visini. Stoga bi voljeli da se javi neki veterinar koji bi njihovom galebu izliječio krilo tako da oni mogu pjevati:

Na osami blizu mora

Dok se sunce zemlji smije

Slušan tebe kako kličeš

Lipo mi je, lipo mi je

Moj galebe...