Mirjana i Zlatko dokaz su da za ljubav nikad nije kasno

Trebate dokaz da za ljubav nikad nije kasno? Gospođa Mirjana i gospodin Zlatko pronašli su je u zagrebačkom Domu za starije "Sv. Ana". Tema za razgovor im ne manjka. Ona je radni vijek provela na željeznici, iz hobija pjevala u zboru, a on kao naftni inženjer.

- Ja mogu njemu pjevati ti si skitnica. Jer i on je bio skitnica. Isto kao ja. Samo po drugoj liniji. Ja po pjevačkoj, on po službenoj, kaže Mirjana Purgarić. 

Njoj su 83, njemu 75. Zbog razlike u godinama ona ga zove dečec. Njihova priča počela je razgovorom na čik-pauzi. On je njoj ispričao vic, a njemu se svidjelo njezino ponašanje i komunikacija.

- Priča što je radila, kako je radila, gdje je bila i tako to. Tu se vrti cijela priča, kaže Zlatko Benko.

- A mogu ja nekaj reći? Meni se odmah lampica upalila. To su čak primijetile i ove cure, socijalke - "Vama se stvarno lampica upalila". Ja velim - "Meni je, a ne znam kak' njemu". I to je to, kaže Mirjana. 

- Meni se štop-lampa upalila, smije se Zlatko.

Mirjana kaže - itekako bi voljela da su se ranije u životu sreli. Iako ljepotica u mladosti, muškarci joj nisu baš prilazili, bar ne onako kako bi ona htjela. 

- A on je došao normalno, lepo je pital mogu li sjesti dok pušimo cigaretu kad unutra ne smijemo. Rekoh, izvolite, kako ne. I otada - eto ti ga na! Ali nisam ja to očekivala, kaže Mirjana.

A to što nije očekivala traje već tri godine. U dvoje im je lakše.

- Ona u biti vodi brigu o svojoj sobi i o mojoj sobi. O svemu - o čistoći, urednosti i tako dalje, kaže Zlatko. 

Poštenje i povjerenje

Upotpunjuju se. A na pitanje što je u ljubavi bitno, spremno odgovaraju - poštenje i povjerenje.

- Ako nema povjerenja, onda nema ama baš ničega, kaže Mirjana.

- To su već godine kad nema ljubomore, nadovezuje se Zlatko.

- Pa ne bih ja baš tak rekla, dodaje Mirjana. Kaže - ako ima ljubavi, onda ima i bar malo ljubomore. 

- Žene su obično ljubomorne kad im kažem da imam komada između 18 i 19 sati, šali se Zlatko.

Da može vratiti vrijeme, Mirjana u ljubavi ne bi, kaže, bila brzopleta. 

- Kako kažu - možeš upoznati muškarca kakav je ako s njime zajedno pojedeš kilu soli. I to je to, govori Mirjana.

Katkad se, priznaju i porječkaju, ali to nikada ne traje predugo. Otkrivaju i tko je skloniji prvi se ispričati.

- Ja, kaže Zlatko.

- Ja nisam nikad niš' napravila kaj bi morala tražiti oprost. On očito osjeća da jest, nadovezuje se Mirjana. 

- Pa ja znam da griješim pa onda opraštam, molim oproštaj, kaže Zlatko.

"On je moja sreća"

Njihove su obitelji sretne što su pronašli ljubav. Govorkanja ih ne zanimaju. Nemaju, kažu, za njih vremena.

- Treba ga iskoristiti još malo, kratko je, kaže Zlatko.

- Šuti! Ti si dečec još uvijek, uzvraća Mirjana.

Za kraj pitamo jednostavno pitanje - što je za vas sreća?

- Da nisam tu sama... On, kaže Mirjana.

- Jesam?, pita Zlatko.

- Jesi, jesi. A nisi znal? Joj, daj nemoj... Pa ja bih za njega napravila ne znam što ne, sve što mogu, kaže Mirjana.

A i on za nju. Oni su dokaz da za ljubav godine doista nisu važne.