Gangster i muceki

Igor Recek zvan Gangster čuvar je starina. Kupuje ih i obnavlja. Neke prodaje, neke dodaje svojoj bogatoj kolekciji i zove ih "moji muceki". 

Kako kaže, od 10 predmeta koje kupi, barem dva ostaju njemu.

- Mene stvari nađu. Jednostavno te nađu. Ja sam svaki taj predmet donio, znam kakav je, govori.

Nakon 15 godina konobarenja, počeo je skupljati i uređivati rijetke, stare predmete.

- Ja znam jako dobro kupiti i jako dobro prodati, ali u ovom poslu nisam trgovac, ja sam staretinar. Znači, ja to volim i radim fizički k'o konj da dođem do toga i počistim, uredim i onda prodam.

Čisteći i prazneći stanove i kuće našao je stare novce, fotografije koje dokazuju bračnu nevjeru, neotvorene ili iznimno očuvane muceke.

- Namještaj je imao okvir, a prijašnji vlasnik je u skrivenom pretincu u tom okviru polijepio razne dokumente, a pronašao sam i 100 maraka, dodaje.

Tuđe dokumente, pisma i diskreditirajuće dokumenta zapali. Kako kaže, ne želi imati veze s tim.

Tijekom jednog čišćenja, pronašao je i kompot od krušaka iz 1964. godine.

- Ja ne kažem da su kruške ispravne, ali one se nisu raspale zbog gume na čepu. U tome je štos, objašnjava Gangster. 

U moru starina neki su predmeti ipak traženiji.

- Dosta se traže te militarije, to je ljudima oduvijek fora. Meni to nije fora, ja sam bio dečko s rukama, meni to nije bilo fora, rekao je.

Objasnio je i koji su dizajneri namještaja posebno popularni:

- Posljednjih 4,5 godina traži se Bernardo Bernardi, Niko Kralj. To su dizajneri, naš hrvatski i slovenski, čije se stolice prodaju u Londonu po 2,3 tisuće funti, kao i Meblo.

Za ovog trešnjevačkog fakina kažu da ga se prvo čuje, onda vidi.

- Stvar je u tome, nije to ego, ali pogle me. Mene vidiš, mene vidiš i odmah pitaš tko je taj - je l' je mafijaš, je l' je muzičar, je l' je gitarist, je l' je ovaj. Ne, to ti je Gangi, to ti je Retro house, to ti je Beli Cigo, većina ljudi zna. Mene su Cigani zvali "to je onaj kojeg prvo čuješ onda vidiš", govori.

Razmišlja i o muzeju - šteta bi bila da ljudi ne vide tisuće predmeta koje je skupio. Ipak, pita se tko bi radio u tom muzeju:

- Moju stvar mogu ja prodat, to je moj predmet koji sam ja sredio i koji je kod mene. Ja imam taj jezik, tu moju kretnju i to, dodao je.

Zaključio je kako bi volio otvoriti muzej i intenzivno razmišlja o tome, no ipak, on mora raditi, mora delati, mora šljakati. Može biti na otvorenju muzeja, ali zov radione ipak je jači.